Кина је једна од ретких земаља на свету која користи угаљ као главни извор енергије. Богат је угљем, хидроелектранама и изворима енергије ветра, али су његове резерве нафте и природног гаса релативно ограничене. Расподела енергетских ресурса у мојој земљи је изузетно неуједначена. Уопштено говорећи, Северна Кина и северозападна Кина, као што су Шанси, Унутрашња Монголија, Шанси, итд., богате су ресурсима угља; енергетски ресурси воде углавном су концентрисани у Јунану, Сечуану, Тибету и другим југозападним провинцијама и регионима, са великим разликама у надморској висини; Енергетски ресурси ветра су углавном распоређени у југоисточним обалним областима и оближњим острвима и северним регионима (североисток, северна Кина, северозапад). Центри за оптерећење електричне енергије широм земље углавном су концентрисани у индустријским и пољопривредним производним базама и густо насељеним областима као што су источна Кина и делта Бисерне реке. Осим ако не постоје посебни разлози, велике електране се углавном граде у енергетским базама, што доводи до проблема у преносу енергије. Пројекат „Пренос електричне енергије са запада на исток“ је главни начин реализације преноса електричне енергије.

Електрична енергија се разликује од других извора енергије по томе што се не може складиштити у великим количинама; производња, пренос и потрошња се дешавају истовремено. Мора постојати баланс у реалном времену између производње и потрошње електричне енергије; неодржавање ове равнотеже могло би угрозити сигурност и континуитет снабдевања електричном енергијом. Електроенергетска мрежа је системски енергетски објекат који се састоји од електрана, трафостаница, далековода, дистрибутивних трансформатора, дистрибутивних водова и корисника. Углавном се састоји од преносне и дистрибутивне мреже.

Сва опрема за пренос и трансформацију електричне енергије су међусобно повезана како би се формирала преносна мрежа, а сва опрема за дистрибуцију и трансформацију су међусобно повезана да би се формирала дистрибутивна мрежа. Мрежа за пренос електричне енергије се састоји од опреме за пренос и трансформацију електричне енергије. Опрема за пренос енергије углавном укључује проводнике, жице за уземљење, куле, изолационе жице, каблове за напајање итд.; Опрема за трансформацију снаге укључује трансформаторе, пригушнице, кондензаторе, прекидаче, уземљиваче, изолационе прекидаче, одводнике грома, напонске трансформаторе, струјне трансформаторе, сабирнице, итд. Примарна опрема, као и релејна заштита и друга секундарна опрема за обезбеђивање безбедног и поузданог напајања системи преноса, надзора, управљања и електроенергетских комуникација. Опрема за трансформацију је углавном концентрисана у трафостаницама. Координација примарне опреме и пратеће секундарне опреме у преносној мрежи је кључна за безбедан и стабилан рад електроенергетског система и спречавање ланчаних хаварија и великих нестанака струје.

Електрични водови који преносе електричну енергију од електрана до центара оптерећења и повезују различите електроенергетске системе називају се далеководи.
Функције далековода укључују:
(1) ''Пренос енергије'': Главна функција надземних далековода је транспорт енергије од објеката за производњу електричне енергије (као што су електране или станице обновљиве енергије) до удаљених трафостаница и корисника. Ово обезбеђује поуздано снабдевање електричном енергијом за потребе друштвених и економских активности.
(2) ''Повезивање електрана и трафостаница'': Надземни далеководи ефикасно повезују различите електране и трафостанице у јединствени електроенергетски систем. Ова веза помаже у постизању енергетске комплементације и оптималне конфигурације, побољшавајући укупну ефикасност и стабилност система.
(3) ''Промовисање размене и дистрибуције енергије'': Надземни далеководи могу повезати електричне мреже различитих напонских нивоа да би се остварила размена и дистрибуција енергије између различитих региона и система. Ово помаже у равнотежи понуде и потражње електроенергетског система и осигурава разумну дистрибуцију електричне енергије.
(4) ''Подијели вршно оптерећење електричне енергије'': Током вршних периода потрошње електричне енергије, надземни далеководи могу прилагодити дистрибуцију струје према стварним условима како би ефективно подијелили електрично оптерећење и спријечили преоптерећење неких водова. Ово помаже да се обезбеди стабилан рад електроенергетског система и избегне замрачење и кварови.
(5) ''Побољшање стабилности и поузданости електроенергетског система'': Пројектовање и изградња надземних далековода обично узимају у обзир различите факторе околине и услове квара како би се осигурала стабилност и поузданост електроенергетског система. На пример, разумним распоредом линија и избором опреме, може се смањити ризик од отказа система и побољшати способност опоравка система.
(6) ''Промовисање оптималне алокације енергетских ресурса'': Преко надземних далековода, енергетски ресурси могу бити оптимално алоцирани унутар већег опсега како би се постигао баланс између снабдевања и потражње за струјом. Ово помаже у побољшању ефикасности коришћења енергетских ресурса и промовише одрживи економски развој.